Martha's Vineyard, Massachusetts
Sa zvučnika dopire wall of sound u formi "I got a cat scratch engine takes me on the road; Wheels get rolling back to the world I know; Takes me just as far as I can go... On the road, Under a sky, Coast to coast" (Jesus and Mary Chain - "Coast to Coast"). Zamišljam da sam na backbone route od istočne do zapadne obale. Kabriolet, vetar, nepregledna pustara i death wish poput onog "Let's do it, Thelma". Taman sam se lepo (i spektakularno) sjurio niz liticu, a oko mene u stvari Baltimore. Lepo, zeleno, mnogo širok put broj 95 koji vodi do Filadelfije, a odatle dalje do zagađenog New Jerseya i Veeeeelike Jabuke. Koliko je zapravo ogroman Njujork shvatite tek kada probate da prođete kroz isti na putu za negde drugde. Trajalo je satima. Pa onda jug Nove Engleske, Providence, pa Cape Cod i tu više nema dalje. Falmouth, kraj puta, ukrcavamo se na trajekt za Martha's Vineyard.
Ostrvo Martha's Vineyard mi je od ranije bilo poznato tek kao mesto gde živi Molderova mama. Nekakva koliba u šumi i Pušač koji vreba iz žbunja. Nisam imao pojma da tu ima neke vode. A u pitanju je zapravo jedno od američkih posh odmarališta na kojem su svojevremno letovali Kenedijevi. Isti su doprineli i ozloglašenosti ostrva: saobraćajka senatora Edwarda Kennedya u kojem je stradala njegova saputnica; JFK junior je poginuo u avionskoj nesreći na obali Martinih Vinograda. Jacky O je zadržala svoju kuću na istom ostrvu do svoje smrti. Na ostrvu su letovali i Klintonovi, John Belushi je tamo sahranjen, a viđan je i Evan Dando. Pre polaska sam pročitao u New Yorkeru da je na Martha's Vineyard hit ove godine lomljenje skočnih zglobova (!), a negde sam iskopao i podatak da imaju natprosečan broj gluvonemih (!!!). Dakle očekujem freak show: svi furaju u kolicima i mašu rukama.
Ovde smo u poseti starijem bratu moga prijatelja i njegovoj porodici. On je urednik u izdavačkoj kući, a supruga je bivša operska pevačica (sada full-time mama) i shodno tome jedna velika teta. Deca: desetogodišnji evil twins (muški), ćerka na pragu tinejdžerske kataklizme i jedan četvorogodišnji (na putu da bude ženski) kerubim sa trozubcem. Hodajuća porodična drama i prilika da se upoznam sa family values kao i ostalim čarima američkog duha zajedništva. Neka mi je bog (u kojeg ne verujem) u pomoći. Kad smo već kod boga, Martha's Vineyard je bila jedna od prvih naseobina uspešno preobraćena u Protestantizam, a Oak Bluffs (mesto u kojem smo odseli) je nekadašnja metodistička komuna. Čitavo to nasleđe je u mnogome odredilo i socijalni duh i fizičku strukturu.
Urbanizam ovog mesta se sastoji u grupama kuća poređanih u krug oko zajedničkog dvorišta (tabernakla). U centru Oak Bluffsa je najveći tabernakl sa velikim natkrivenim auditorijumom i propovedaonicom, iliti crkva na otvorenom. Kad nema propovedi na bini uz citate iz Biblije stoji i veliki natpis "No food, no drinks, no smoking, thank you" (no fun?). U prethodnoj epizodi sam se žalio kako mi je sve sivo, a sada se srećem sa nečim što bih najpribližnije nazvao ginger-bread gothic.
Sve kućice su u "Ivica i Marica" fazonu, uniformne po obliku, drvene sa rezbarenim ornamentima (koji su meni najviše ličili na rusinske) i sve različito ofarbane u veoma živahne boje. Stvar je ponosa izabrati kombinaciju boja koju niko u kraju nema. Ovde se izgleda pre početka krečenja ide na pričešće LSD-jem kao u filmu "Tommy" (sa sve sveštenikom u MM drag-u). Kombinacije se sastoje uglavnom od dve-tri boje ali takvog kvaliteta da imate osećaj da ste progutali nešto mnogo jako. Ako se izgubite uglavnom dobijete smernice tipa: "Idite do one zelene sa belim prugama, skrenite desno do ljubičasto-pink i pravo do...".
Sve je to zapravo veoma slatko i pitoreskno, ali kućice su u svojim enklavama mnogo blizu jedna drugoj i sve gledaju jedna na drugu. Može sasvim lepo da se viri u nečije kupatilo, a komšija koji sedi na svom tremu kao da vam sedi u krilu. Gubeći se u šetnji po psihodeličnoj zemlji čuda u susret mi prilazi nepoznata sredovečna žena širokog osmeha na licu sa: "Hello, how are you today?" A? Uspeo sam samo nešto da promuljam, a preko lica mi velikim slovima ispisano "Do I know you?" Posle još nekoliko lica sa prozak-osmehom i srdačnim pozdravom počeo sam da zamišljam Carpenter-like scenu kako svi noću hipnotisani izlaze i zure mi u prozor. "Pa, to je samo tipična američka srdačnost". Valjda. Sledećeg jutra pomalo musav, u majici sa problematičnim printom i u potrazi za kafom, sa dosta truda teglim osmeh i upućujem "Hello" susedima. Ovi me bledo gledaju. Hmmm, mora da ne radim nešto dobro.
Odlazimo nas osmoro na Gay Head plažu. Ne nije gej plaža. Ne znam kakvo je to ime, valjda "Vesela glava"? Napakovani kao da ćemo da ostanemo bar mesec dana, pošto su plaže oslobođene bilo kakvog drugog sadržaja osim vode, peska i sunca. Porodice sa svojim tovarima potrepština i mini dramama razbacane po plaži. Ako se zanemare galebovi koji kidišu na sve jestivo, pa makar bilo i u vašim ustima ili "Moooooom, where're my flippers ?!", ovo je sasvim fino mesto za odmor. Prilično mirna voda, plićak, prijatan povetarac, svetionik u daljini... U jednom trenutku mi saopšte da je Spilberg ovde snimao "Jaws". Jel? E, samo mi je to trebalo. Masa je u euforiji odjednom krenula da se okuplja oko nečega u vodi. Ne, nije isplivalo polupojedeno telo. Samo foka. Živa.
Efikasan i veoma prijatan način da obiđete ostrvo je vožnja biciklom. Fino sređene staze, blago valoviti predeo, ušuškane kućice, nema gužve... milina. Tisbury je još jedan od gradića koji kao glavnu atrakciju ima Carly Simon.
Sećate se "Nobody Does it Better" iz 007 "The Spy Who Loved Me"? E to je ona. Žena ima radnju "Midnight Farm" u kojoj prodaje nameštaj, knjige, suvenire, svoje diskove i povremeno drži kocerte. Ljudi stoje međ' sofama i lampama, a ona peva ispred antikvarnog ormana. Na obali je sunset spot gde se ljudi redovno okupljaju da gledaju, ruku na srce stvarno spektakularan, zalazak sunca. U obližnjoj poslastičarnici pored ostalih domaćih specijaliteta možete kupiti i saltwater taffy. Nije napravljena od morske vode, u pitanju je samo obična karamela. 
Slatkiši svakako nisu najbolji koje sam u životu probao (turski su apsolutno neprevaziđeni). Jedan od glavnih simbola Martinih Vinograda je crni pas koji poreklo vodi od nekadašnjeg čuvenog restorana Black Dog. Profil crnog labradora se može naći na svoj silesiji suvenira, a majice su glavna fora. Da svi znaju gde ste letovali. Jedna od radnji se isključivo bavi black dog sprdnjom: dva psa koja se pare, pas koji kaka... Pored black dog-a tu je i čuveni "Flying Horses Carousel", najstariji ringišpil u Americi. Najstarije mora biti i najatraktivnije, pa makar to bio i ringišpil. Ovde negde utrčava povampireni Sloba: "Izgradićemo mi i lepše i starije...".
A ko je uopšte Marta? Prva Marta koja mi pada na pamet je iz Olbijevog komada "Who's afraid of Virginia Wolf?". Sumnjam da je ona. Možda je Martha Washington, prva prva dama USA? Neki mi kažu da se ne zna tačno ko je bila Marta. Drugi tvrde da je to bila tašta osnivača naseobine. Ali ima jedna koja bi svakako zaslužila da se ovo mesto zove po njoj. Kraljica savršenog američkog doma, zašećerenih porodičnih vrednosti i varanja na berzi. Martha Stewart.
soundtrack: "Beautiful People", Marilyn Manson
"Haunted" - Chuck Palahniuk
"Haunted" je najnovije literarno čedo Chuck fightclub Palahniuka. Grupa od 18 wannabee pisaca se okuplja u napuštenoj kući u nastojanju da isprodukuju svoje literarno čedo. Najbolje, onako iz stomaka. U pitanju je mešavina "haunted house" stereotipa, reality show (Big Brother?) socijalne perverzije i Palahniukove potrebe da kopa po debelom crevu Amerike. New age loonies, paranoja, hipohondrija, family values, suspreguti seksualni nagon koji pišti kroz najčudnije ventile i večita potreba da se proda sopstveni život kao blockbuster scenario. Na kraju knjige autor sa ponosom priča svoja putešestvija sa čitalačkih sesija priče "Guts" iz ove knjige, gde se svaki put bar nekoliko posetilaca onesvešćivalo, pa osvešćivalo u barici sopstvenog izbljuvka. Moram priznati priča je odlična za držanje dijete. Welcome to Americana Cloaca Maxima.Weeds - TV Show (ShowTime)
Prvo što zapazite na američkoj televiziji je manična cenzura. Na javnim kanalima svako fuck se pretvara u neštomijeuletelouuvo. Možete zamisliti kako je zanimljivo gledati neki Tarantinov film. Mogu komotno i da isključe ton. Sva ta prljavština je potisnuta na kablovske kanale i naš omiljeni ShowTime na kojem je u toku druga sezona serije "Weeds". Još jednan od produkata koji pokušava da zaradi na ismevanju "white fence" američke kulture, ali prilično zabavan. Domaćica posle smrti svog muža rešava da dopuni kućni budžet gajenjem marihuane. 
I šta se tad zbiva... Moram priznati da su mi svi podzapleti mnogo zabavniji od glavnog. Quote to remember: "Why do you, gay men, hate women soooo much?", "Because we have mothers like you." Serija ima i odličan soundtrack, a naslovna tema "Little Boxes" je u drugoj sezoni za svaku epizodu obrađena od strane drugog muzičara: Elvis Costelo, Death Cab for Cutie, Of Montreal, Snoop Dogg, Joey Santiago..."Little boxes on the hillside,
Little boxes made of ticky-tacky,
Little boxes, little boxes,
Little boxes, all the same.
There's a green one and a pink one
And a blue one and a yellow one
And they're all made out of ticky-tacky
And they all look just the same"
www.sho.com/site/weeds
privatna galerija
Martha's Vineyard
http://picasaweb.google.com/macasev/MarthaSVineyardMassachusetts
izvori dodatnih fotografija:
Black Dog - www.theblackdog.com
Haunted - www.amazon.com
The Weeds - www.sho.com/site/weeds
