High Heel Race, Washington DC
U jednoj stvari mogu komotno da se složim sa Michaelom Moorom: Amerika je odlično razvila kulturu straha. Rusi su posle II svetskog rata četiri decenije glumili atomsku baba rogu, ali se sa raspadom SSSR morala smisliti neka druga pretnja. Bliski istok? Hmmm, može. Ako nisu zli stranci onda je već neka egoztična bolest, virus, vanzemaljci... Anything goes, sve dok se narod drži u fino odmerenom stanju straha. Sa malo smisla za humor Halloween bi mogao biti proizveden u glavni nacionalni praznik, a Capitol Hill u centar zle imperije za širenje strave (ovde se smisao za humor zagubio). Američka prestonica se ove godine ispostavila kao odličan izbor za Noć Veštica iz jednog sasvim drugog razloga, jubilarni "High Heel Race", u narodu poznatiji i kao "Drag Race". Počelo je pre tačno dvadeset godina kada je drag ekipa iz gay bara "JR's" i iz dosade rešila da održi trke u 17-toj ulici i tako obeleži Halloween. Cika, vriska, poispadale gumene sise i slomljene štikle su se ispostavile kao nešto što obećava da će da postane tradicija. Od tada se svake godine na sedam dana pre Halloween-a pola grada sjati u 17-toj (između Church i R ulice) da gleda trke.
Utorak veče, dosta hladnjikavo, šetamo se lagano neobično mirnom 18-tom ulicom. Prolazimo pored stambene zgrade koja se zove The Belgrade (od Srbije čovek ne može da pobegne pa makar na kraj sveta zapucao) i skrećemo u 17th. U daljini se vidi masa ljudi i light show od rotacionih svetala na policijskim kolima. Kad smo već kod jeze, mene sve ovo podseća na "pots 'n' pans" dane u Kolarčevoj. Stižemo do kraja koji potpada pod Dupont Circle, središte gay života u Washingtonu. Policije baš i nema toliko koliko se činilo iz daleka, a publika prilično šarena i opuštena.
Mlade mame guraju kolica sa bebama, parovi (gay, straight i ini) traže dobru poziciju za gledanje sa trotoara, tri starije gospođe se popele na žardinjere da bolje vide, nekolicina rešila da napravi generalnu probu kostima za nastupajući Halloween night, a na samom putu parada pred početak trke. Drag queens i red carpet kultura: navežbani manekenski hod, holivudsko poziranje, slanje poljubaca i pentranje na policijska kola. Izbor se kreće od malobrojnih amatera koji su navukli sestrinu periku, pa do "ženstvenije od pravih žena" profesionalaca. Počinje skandiranje: "High!" jedna strana ulice, "Heels!" druga. Napetost lagano raste, a natjecateljke zauzimaju svoje pozicije na crti uglavnom po principu "Move your ass, bitch!" Većina ih je obučena tako da jedva može da hoda, a kamoli da trči, ali hej, važno je učestvovati. Dat je signal za start i vrišteći glittery talas je pokuljao. 
Entuzijasti su se brzim trkom (da, da, na visokim štiklama) neverovatnom brzinom probili na čelo, ostatak se trudio da zadrži svoj outfit ucelo, a šaljivdžijnice su se laganim korakom otpozdravljajući publiku prošetale do cilja. Kako je staza duga samo dva bloka, trka se završila posle pola minuta. I imamo pobednicu: Ron Brown iz Washingtona u Dorothy kostimu. U tradiciji bizarnih drag imena (i sa finom morbidnom konotacijom) učinilo mi se da je ovo preuzeto od pokojnog ministra za trgovinu za vreme Klintonove administracije. Isti je poginuo u avionskoj nesreći u Hrvatskoj (neki kažu ubijen jer je hteo da cinka Bila za korupciju). Blicevi sevaju, a kandidat za gradonačelnika Washingtona, Adrian M. Fenty dodeljuje high heel pehar.
Konopac između publike i trkačica pada i prava zabava tek počinje uz minglovanje sa zvezdama večeri. Za početak su najjače gravitaciono polje formirale tri candy girls sa velikim reklamama u frizurama. Tip do mene daje instrukcije preko telefona: "Hey, over here, I'm between Skittles and Pez".
Po ne baš toploj noći pokazuju se butine, tegle veliki našminkani osmesi i trće gumeni atributi. Bez obzira na trčanje, sve dame izgledaju savršeno upakovano kao da su sada iz šminkernice izašle. Šta ti je dvadesetogodišnje iskustvo. Vremešnije Las Vegas kol gerle mišićavih ruku i odlično odrađenih kostima sa druge strane ulice poziraju fotografima. Fanta girls po ovoj prohladnoj noći pokazuju noge na kojima bi i Endži Dikinson pozavidela. Opštenarodni, ali pristojni krkljanac, pa se za pravim biserima mora malo više tragati. Tako nailazimo na Miss Baghdad i Miss Tikrit sa kompletnom muslimanskom odorom. Visoki Japanac u sjajnom androginom gejša izdanju. Kako sam je prevideo ne znam, ali odjednom se ukazala Marija Antonaeta od dva metra i bar sto dvadeset kila (bez kostima). Divine se verovatno smeši sa nekih poliesterskih nebesa na kombinaciju francuske perike, obrva na pola čela, pozamašnog podvaljka, 80s haljine i glitter platformi.
Posle jedno sat vremena policijaci su ljubazno zamolili masu da se raziđe i mi stajemo u red za ulazak u "JR's". Vlasnik bara priča kako je organizacija trka i posle dvadeset godina dosta veliki problem. Lokali smešteni u 17-toj ulici pozivaju volontere, skupljaju pare za obezbeđenje, a nešto viška i zarade od prodaje pića. Iako događaj okuplja veliki broj posetilaca grad ne izdvaja nikakva sredstva, a LGBT organizacije koje sve više liče na mega korporacije očigledno ne smatraju ovo dovoljno ozbiljnim u borbi za ljudska prava. Meni se ova vesela i dobro raspoložena gomila čini dragocenijim od napirlitanih večera Human Rights Association-a ili Jima McGreevya, bivšeg guvernera New Jerseya koji unovčava svoje outovanje kroz "Confession" memoare. Retka prilika da na jednom mestu sretnete sve dugine boje dobro promešane, a ne razgraničene kao na zastavi.
U baru je neuobičajena gužva za utorak, dekor za Halloween je već postavljen, a iznad šanka su postavljene plastične R.I.P. ploče sa imenima umrlih prijatelja. Sa zvučnika dopire "We Are Family" (nema lepšeg mesta do opšteg). Prilazi nam enormna plava perika koja uokvirava prilično lepo žensko lice. "Hi, I'm Queen Bambi". Bambi se zove Philip, ima 41 godinu i grafički je dizajner. Vadi mi vozačku dozvolu, a na njemu lice koje nikako ne mogu da nalepim na ono što je trenutno do mene. Priča kako se ovim bavi od kako mu je tata priznao da stvarno dobro izgleda kao curica. Na kostim se troši dosta para i prilično inovativnosti. Kaže da nije transvestit nego naprosto izgleda dobro u ženskoj odeći. Što jes' jes' i eto prilike za ekskluzivnu foto sesiju. "Honey, move that cigarette, you're gonna burn my hair". Verovali ili ne u Washingtonu zabrana pušenja u barovima stupa na snagu tek od Nove godine. Bambi je odjezdio dalje u osvajanje. "Missy, you'd better send me these photos". Sure, sweatheart. Malo stariji par se sprema kući "These shoes are killing me and I gotta work tomorrow". U jednom trenutku osetih da se neko posvetio preispitivanju mog zadnjeg trapa. Promašio bih ga da nisam spustio pogled. "Haj, aj em Romi... ju vont drink?" Ok, vreme je da krenemo.
Krenuli smo kući, a prijatelj mi priča za jednog njegovog kolegu transseksualca iz Mineapolisa. Čovek je radio u banci i pojavljivao se malo kao žena malo kao muškarac, kako mu dune. Uprava mu reče da oni nemaju ništa protiv nego da mora da se odluči. Mušterije su se totalno zbunile. Da doprinesem konverzaciji spominjem bizarni sprski ekvivalent. "Čitam na vestima da su se srpski studenti sa Kosova obukli u ženske albanske nošnje". Philipa sam sreo posle dva dana u "civilu". Prosedi tip sa naočarima, ne bih ga ni prepoznao da mi nije prišao. Za Halloween je pobedio u "JR's" kao "daddy's little girl". Čitava stvar me podsetila na završni monolog jednog drag queen-a iz "Paris is Burning". Ceo život sanjaš da postaneš zvezda i da ostaviš neki trag. Da te ljudi upamte. A onda shvatiš da je važnije da se dobro provedeš.
Više nego dovoljno.
soundtrack: "Sweet Transvestite" - Tim Curry
Rocky Horror Picture Show OST
Don't get strung out by the way that I look,
Don't judge a book by its cover
I'm not much of a man by the light of day,
But by night I'm one hell of a lover
I'm just a Sweet Transvestite from Transexual, Transylvania.
"Amphigorey Again" - Edward Gorey
Edward Gorey je bio američki ilustrator i pisac poznat po svojim "macabre" radovima nalik Goyi ili Beardsleyu. Sjajan crno-beli crtež pustih usamljenih predela i viktorijanskih enterijera nastanjenih bolešljivim likovima. Tokom svoje karijere objavio je stotinak knjižica za koje je radio i tekst i crtež. Često je ilustrovao i tuđe knjige: Stockerovog "Draculu" ili " Old Possum's Book of Practical Cats" od T. S. Eliota. Ljubitelj baleta, sapunskih opera i veliki pop-cultural junkie, živeo je sam u New Yorku sa gomilom mačaka. 
Dobio je Tony-a za postavku "Drakule" na Broadwayu, a njegov vizuelni jezik i duh su izvršili veliki uticaj na pojedine savremene umetnike kao što su Trent Raznor ili Tim Burton. Aseksualni čudak koji nikada nije hteo da se deklariše ni po kojem pitanju (pisac-ilustrator, gay-straight ...). "Aphygorey again" je najnovija kolekcija njegovih ranije objavljenih radova poput "Figbash Acrobat", "The Ghastly Baby" i nekih neobjavljenih kao što je "The Izzard Book". Prava uživancija u "american gothic"-u, mračnom kempu i lepoti nesvakodnevice.www.goreyography.com
Something to Scream About (documentary)
Halloween je prilika i da nas televizija zaspe sa što više filmske krvi. U poplavi bisera žanra HBO je prikazao dokumentarac " Something to Scream About" režisera Jason Paul Colluma. Devet glumica iz ere B horor filmova 70-tih i 80-tih, poznatijih kao "scream queens" pričaju svoju priču. Neke pokazuju ozbiljnu glumačku ambiciju, ali nikako da stignu do prave uloge. Druge nalaze izlaz u drugačijem i isplativijem žanru (koliko vam treba da pogodite u kojem?). A sve poznate po chilling vrištanju. Setite se samo "pravog" vriska Nancy Allen u De Palminom "Blow Out". 
Među njima je i i čuvena Barbra iz "Night of the Living Dead", Judith O'Dea, sada već vremešna dama koja se priseća stvaranja kultnog dela. Lilith Stabs mi liči na Helenu Bonham-Carter, ali sa nešto siromašnijom karijerom i zgodnijim nogama. Armije napaljenih tinejdžera joj i dalje zasipaju inbox. Dostojna posveta onima koje nisu uspele da postanu Jammie Lee-Curtis (uključujući i mamu Janet), Jennifer Love Hewitt ili Sarah Michelle Gellar. "You could call it "scream queens" but let's face it: We are low... budget... actresses."privatna galerija >>>
zvori dodatnih fotografija:
trkačice, Fenty i Ron - www.joetresh.com
Edward Gorey - www.amazon.com www.goreyography.com
Something to Scream About - www.filmmonthly.com
