09 November 2008

Krpe


istočna obala (manje-više)

intro soundtrack: "Flamboyant" - Pet Shop Boys
To look so loud
may be considered tacky
Collectors wear black clothes by Issey Miyake


Skoro sam držao neku prezentaciju o fenomenu identiteta i nije bilo vremena da se pozabavim jednim veoma bitnim aspektom: odećom. Bazični pokrivač koji nas štiti od hladnog/toplog. Radna uniforma ili pozorišni kostim za igranje socijalnih uloga. Odelo (ne)čini čoveka, ali zato svašta govori o istom. Imam mnogo love, ali baš ne znam za meru; nisam lovaran, ali znam da izaberem; baš me briga za modu, a u stvari sate provodim pred ogledalom da bih izašao na ulicu "nepretenciozno-cool" obučen; balavim za svim što se pojavi na zvezdama i hipsterima; udobnost pre izgleda; nema veze kako izgleda, samo da je skupo; ... itd.

Omiljene su mi generalizacije odevnih navika "drugih" naroda. Poznato vam je kako su pripadnici naroda i narodnosti nekadašnje Jugoslavije komentarisali izgled stranaca: Švabe u sandalama i čarapama (po mogućstvu pocepanim), Švabice prepečene i sa fluo šminkom, Bugari i Rumuni su izgledali ... pa kao Bugari i Rumuni, Ruskinje kao da su utekle sa štajge... Svesti stil oblačenja na nacionalni nivo je kao i optužiti ceo narod za recimo genocid , ali gde ima dima ima i vatre (gde ima 'lada ima i 'ladnjača) pa ćemo sebi dozvoliti nekoliko nekorektnih opservacija.
Prosečni Amerikanac izgleda kao pomenuti Švaba samo sandale zamenite patikama i stavite mu kačket na glavu, a Amerikanka izgleda kao moja (bilo koja) nastavnica mađarskog iz osnovne škole. Ali pored filmskog stereotipa there's much more to it.

Pored paradajza i krompira iz Amerike nam je stigao i jeans ili nekad poznat i kao teksas. Sveprisutni odevni predmet(farmerke)/materijal(denim) koji je započeo kao radna odeća, a uleteo u pop kulturu 50-tih prošlog veka. Bez obzira na neverovatno šarenu ponudu, prosečni Amerikanac će se ipak odlučiti za baggy najprosečniju GAP varijantu proprano plave boje. Uz farmerke američki doprinos modi su i chino pantalone, nešto slično khaki varijanti samo malkice formalnije. Što bi zapevao Holly Johnson "Americanos, blue jeans and chinos...". U pop kulturu su se uvukle i flanel lumberjack košulje kroz grunge. Nekako se malo smrznem kad se setim te faze. Pa još vezana oko struka. Najznakovitiji komad bi verovatno bio kaubojski šešir, uglavnom vezivan za ruralnu Ameriku i divlji zapad. Svoj prvi kaubojski šešir sam kupio pre par godina na stočnom sajmu (County fair) na severu države New York. Pored onog macho osećaja ovi šeširi su stvarno dobri za kišu.



Boraveći u Washingtonu imao sam priliku da se nagledam vladinih radnika i njihovih uniformi. Obavezni radni dres kod je naravno odelo uz košulju, opcioni prsluk i cipele. Odela su onako birokratski neutralna, a stigla sa prelaza 80-tih u 90-te sa čiviluka "Brooks Brothers" radnji. Sako je na dva dugmeta i sa odužim reverima i nestrukiran. Nikako kratki reveri plus tri dugmeta jer to već odaje neki stav. Pantalone su na falte (pleats) sa neizbežnim manžetnama (cuffs), pa onako "poofy" (nađite vi bolji izraz za "šalvara" kroj) krojene i napeglane na crtu. Obavezno ista boja sakoa i pantalona. Cipele uglavnom crne iz porodice Ecco. Fine, udobne, sa gumenim đonom i neprimetne. Kravate ni preuske, ni preširoke, a u boji da ne bode oči. Košulja najbolje da je bela, ali razne štraftaste i pastelne mogu da prođu. Neki "white-collar" epitet shvataju zaista ozbiljno pa nose one zastrašujuće plave košulje sa belim kragnama i manžetnama. Upitao sam jednog zašto odela moraju biti tako bezlična i staromodno krojena. "Odelo je radna uniforma. Bilo kakav iskorak bi značio iskorak iz sistema." Žene naravno imaju mnogo veći izbor, ali se on opet svodi na "suit", što bi bilo sako uz pantalone ili suknju pristojne dužine. I imaju slobodu da nose "japanke" i raznorazne sandale.

Ako se bira između udobnosti i izgleda, uglavnom se bira ono prvo. Posebno kako se krećemo ka zapadu. Široke majice, svakako "poofy" pantalone (uske valjda utiču na plodnost), komotne bermude i neizbežne, a već pomenute japanke (flip-flops). Zapravo otvorena obuća bilo kog tipa. Skoro sve žene na putu do posla idu u japankama, pa onda samo nazuju štikle. Nije ni redak prizor muškarac u odelu i sandalama. Otvorena obuća se nosi skoro čitave godine što nas vodi do još jedne zanimljive kulturološke razlike. Pripadnici novoga sveta su izgleda razvili imunitet na promaju i 'ladan beton koji su kao što znamo glavni uzrok razboljevanja te i umiranja u slovenskim zemljama. Američki klinci slobodno istrčavaju na sneg polugoli (svaku srpsku majku bi šlog strefio), ali su zato zaštićeni od svega opscenog što može da zarazi njihov nejaki duh. Srpski klinci su i u maju umotani dok sa majkama pregledaju DVD crtaće kod uličnih prodavaca. Treba li pominjati da je stalak sa crtaćima odmah do stalka sa pornićima. Ovde bi američke majke dobile mirišljavu so pod nos.

Amerikanci možda jesu opušteniji što se tiče odeće, ali su zato ustegnutiji što se tiče skidanja iste. Nudizam ovde praktično ne postoji. Ima tako plaža ovde ili onde, ali nikako u meri kako to postoji u Evropi. Golotinja je strogo kontrolisana i zna se gde može da se nađe (zadržavanje u porn odeljcima knjižara i video klubova je ograničeno na 10 minuta).
Slični puritanizam se može naći i na svakoj prosečnoj plaži. Muške kupaće gaće su uglavnom bermude. Ili je preterano pokazivanje nepristojno ili je tu nekoga blam da nema bog zna šta da pokaže? Odlučite sami. Speedo gaće su valjda znak izraženije seksualnosti i popularne su među nabildanim likovima i gay frajerima.
Tu sam upao u zabunu i sa rečju šorts (šorc, ko više voli). Svi znamo šta je to. Kratke pantalone, od dopičnjaka/dokurnjaka do onih do pola butina. Ono do kolena zovemo bermude. One preko kolena ne znam kako se zovu, ali grozno izgledaju i na najboljim muškim nogama. E, u Americi je shorts strogo do kolena, ništa kraće. Prekratko opet upućuje na "dress for success", što sam skapirao po zgledanju srećnih porodica u Virginia Beach-u (Am. Tidbits 15)


Razne intervencije na telu (tatoo, piercing, body implants ...) su mnogo češće, ali opet ipak ugurane u sub-kulturni tor. Ovih dana je među mlađom edgy populacijom veoma popularan ear tunnel, tribal umetak koji razvlači rupu u ušnoj resici. Subkulturne grupe imaju svoje prepoznatljive kodove oblačenja koji ponekad iscure u svakodnevnu uličnu modu. Goth momenti, heavy metal kaiševi, hippy tie-die materijal, two-tone cipele, martinke... Just mix 'n' match.
Prosečni student iz unutrašnjosti se najpre opredeljuje za neku nerdy varijantu: sako, farmerke, Buddy Holly naočare i flat cap.
Poslednjih godina je u modi i keffiyeh, tradicionalna arapska marama verovatno najupamćenija kao amblem Jasera Arafata. Ima ga da se kupi kako po streetwear prodavnicama, tako i po ulici. Uglavnom je u pitanju pepito (houndstooth) varijanta u raznim bojama. Kako je tradicionalni keffiyeh naširoko prihvaćen kao simbol palestinske borbe za slobodu (ili terorizma, zavisi iz kog ugla gledate) ovdašnji cionisti nisu baš oduševljeni ovim modnim trendom. Politički naboj ovog odevnog predmeta se izgubio kao i u slučaju military/camouflage trenda ili kukastog krsta i dalje dragog goth populaciji. Nabavio sam dva keffiyeh-a i rado ih nosim, mada sam se malo izbezumio kada sam ugledao devojku umotanu u isti na naci paradi u Beogradu. Nije bitno što mrzimo i muslimane, ali sad su Jevreji na listi. Ko će bre da pohvata u tom malom mozgu koga sad treba da mrzi i kako to da pokaže.

Ako se odlučite za "pozorišni kostim" društvene uloge moraju da se igraju kako je režiser zamislio inače ne možete na scenu. Tu stižemo do institucije smokinga ili tuxedo-a. U pitanju je zapravo "black tie" dres kod gde uvek imate utisak da je u pitaju bal pingvina i papagaja. Muškarci po običaju imaju JEDAN izbor koji uključuje tuxedo sako i crne pantalone uz leptir mašnu sa odgovarajućim okovratnikom. Žene mogu kako hoće, samo da je cockatil 'aljina koje god boje.
Sličan kostim je i seersucker odelo. U pitanju je prugasto odelo, ali ne ono mafijaško pinstripe, nego šiveno od lakog materijala na pruge jednake širine koje se razlikuju po teksturi. Veoma je popularno na jugu i skoro obavezno ide uz leptir mašnu. Bonton nalaže da se nosi između Memorial Day-a i Labor Day-a. Ima i onaj dodatak da se ne nosi ništa belo posle Labor D-a. Prosto rečeno, svetlo/belo se nosi leti. U Kongresu postoji i Seersucker Thursday u junu kada na taj dan svi senatori nose seersucker odela u spomen vremenu kad nije bilo rashladnih uređaja. Ovaj odevni predmet koji meni najviše liči na pi(d)žamu je i deo preppy kulture prestižnih škola i koledža. Tipičan preppy look bi bio napeglana i dobro zakopčana košulja uz pomenute chinos (obavezne falte i manžetne) i brodarice (loafers). Za detalje preppy kulture videti bibliju zvanu "Official Preppy Handbook".

Ne znam kako vama, ali meni beskrajno na nerve ide modni seksizam. Ženama je sve dozvoljeno i imaju mnogo više izbora glede odeće nego muškarci. Sećam se jedne scene sa Belgrade Design Week-a kada mi je čika u jezivom crnom odelu rekao da ne mogu da uđem u vladinu zgradu u japankama. Ja tu započnem na propast osuđenu raspravu tipa kakav je to način, gde vam je zvanično obaveštenje, zašto žene mogu, a mi ne itd. Ne znam da li je dotični čika čuo da i muškarci ovih dana XXI veka kao nešto neguju svoja stopala i da to više nisu pastiri koji su posle šest meseci čuvanja ovaca sišli u selo i konačno skinuli čarape. Žene su ipak i dalje objekti želje i mogu da izgledaju kao sa oranja stigle, a frajeri mogu da se slikaju sa svojim sređenim stopalima i italijanskim sandalama. Na kraju sam se uvukao neopažen na stražnji ulaz. Za vreme konferencije čujem da su i ostali prošli isto, a jedan momak se dosetio i pozajmio najlonke od svoje devojke i tako bez problema ušao u zgradu. Može u japankama, ali ako imaš i čarape.


Modni saveti koje možete dobiti za džabe na Union Square-u u Njujorku.

outro soundtrack: "Cactus" - Pixies
Bloody your hands on a cactus tree
Wipe it on your dress and send it to me

Sitting here wishing on a cement floor

Just wishing that I had just something you wore




Personalni fešn editorijal
Moj stav prema oblačenju je sakriti stomak i uska ramena, istaći noge, kupiti jeftino, ponekad napraviti (samo majice, zapravo), izgledati cool/autentično, ali šatro nepretenciozno. Uglavnom, bitno je kako, a ne šta nosiš. Od svojih teenage dana sam kao i svi prošao najraznije faze modelovanja sopstvenog izgleda. Rezultat bi najbolje opisao Eddie Izzard:
"“Cool” is a pursuit of youth, it’s a fashion link thing being cool. It’s linked to the circle- you’ve got “Looking Like a Dickhead” over here, “Average Looking,” “Kind of Cool,” “Cool,” “Hip and Groovy…” “Looking Like a Dickhead”! I have been known to cruise in that back area…" Uglavnom sam se vrteo oko te tanke crte između “Hip and Groovy” i “Looking Like a Dickhead”. Dokaze pogledati ovde.
Na šta to liči sada i koliko košta pogledajte dole.


Glamour, a history - Stephen Gundle
Uz sve ovo naklapanje o oblačenju i modi nikako ne može da se izbegne glamur. Jedna od onih reči koja se često zlorabi, ali niko nema pojma šta zapravo znači. Odgovor je pokušao da ponudi Stephen Gundle u svojoj 450 strana dugoj knjizi "GLAMOUR, a history". Za početak autor tvrdi da glamur ne potiče od aristokratije nego od buržoazije. Svakako su neki elementi pokupljeni sa dvorova, ali glavna poenta je da je hard-working buržoazija posle određenog stepena akumuliranja kapitala poželela da to i pokaže. Blještavi sjaj više nije dobijan rođenjem, mogao je konačno i da se kupi. Protestantski radni čovek sa parama po prirodi nije sklon nekom silnom razmetanju, ali mu je želja na tržištu zagolicana "sex and excess" ponudom kojoj je teđko odoleti. Pioniri glamura su bili pozorišni glumci/glumice i kurtizane. Sve se vrtelo oko lepote, ekstravagantnosti, preterivanja, sex appeal-a, sjaja i ozloglašenosti. Glamurozni ljudi su pripadali svetu reprezentacije sa dva važna pravila "fakery" i socijalna gluma. Lepota se obavezno kombinuje sa pomodnim, skupim i slavnim. Glamur je takođe indukovan vertikalnim (penjanje po lestvici uz pomoć talenta, sreće ili seksualnih usluga) ili horizontalnim izmeštanjem (geografski strano uvek nosi ono egzotično glamurozno). Glamur je sjajno definisan i iz pesme sa početka ovog teksta "You live in a world of excess, where more is more and less is much less." U sistemu modne industrije glamur je postavljen nasuprot sofisticiranosti gde je prvo mladalačko, dinamično, preterano i prolazno, a drugo kontrolisano i dugotrajno. Ključnu ulogu igraju i mas-mediji, kako u produkovanju tako i u proliferaciji istog.
Kao savremenu modnu ikonu glamura autor ističe Gianni Versace-a koji je modele pretvorio u supermodele i uz pomoć čije haljine je nepoznata Elizabeth Hurley preko noći završila na naslovnim stranama. Tu je i narodska princeza Diana kojoj su kraljevske veze dosta pomogle, ali nisu bile ključne. I neizbežna Madonna.
Svetlucavi snovi koji konačno mogu da se kupe. Preslatka čokolada od koje vam može pripasti muka, ali ko voli...
Zaha Hadid i Karl Lagerfeld su za Channel uradili putujuću izložbu koja je ovih dana boravila u Central Parku u Njujorku. Spoj umetnosti i komercijalne mode. Zavirite na glam otvaranje ovde.
O autorovom iskustvu sa istom izložbom čitajte na blogu City magazina.


privatna galerija
Fashion tidbits i Chanel paviljon
http://picasaweb.google.com/macasev/ZahaFashion


izvori dodatnih fotografja: sa raznih strana, mrzi me da nabrajam
osim poslednje koja je moja