San Francisco, California
intro soundtrack: "Prelude and Rooftop" - Bernard Herrmann
"Serrano" hotel u Taylor ulici, taman onako na obodu ne baš prijatnog okruženja Tenderloin-a. Napolju hladnjikava avgustovska noć, 11 sati (sat u mojoj glavi kaže da je 2 posle ponoći), tražim cigarete skoro preskačući beskućnike (zaspale? onesvešćene? mrtve?). Pušim ispod slabašnog svetla ispred vrata hotela i bacam se u krevet u nadi da ću sprati 6 sati leta i da će dan biti, pa... malo svetliji od ovoga.
U poseti novom gradu uvek imam neki plan baziran na ličnim mitologijama čije putanje mogu, a ne moraju da se ukrste sa utabanim turističkim stazama. U slučaju San Franciska izbor je veoma jednostavan. Alfred Hitchcock, konkretnije film "Vertigo". Isponabadao sam po mapi obavezne tačke za obići, a šta se poveznim linijama zakači zakačilo se. U pomoć sam poneo i jedno staro izdanje magazina 3+4 (Vertigo specijal), gde se prof. Mijušković and co. bave između ostalog i geografijom ovog filma.
Izreka "Leto u San Fracisku je najhladnija zima koju sam doživeo" nije nikakva pošalica. Po oblačnom i hladnjikavom jutru se upućujemo u prvi diner iz ćoška, kod Union Square-a. Kapiram da će me jaja i slanina malo oraspoložiti, uz lokalni sourdough hleb (moram priznati da ovakva fela kiselosti baš ne prija mom nepcu). Krećemo u Presidio, severozapadni deo grada i nekadašnju vojnu bazu. Golden Gate most je cheesy izbor koliko i njujorška Statue of Liberty, ali tu je Madeleine/Judy šatro probala da se ubije skočivši u San Francisco Bay, te eto nama izgovora. Meni uvek draga ortogonalna gradska matrica je totalno izgubila smisao pošto je prebačena preko suludo brdovitog predela. Ulice su ponekad pod uglom od 45 stepeni i cenim da je glavni kvalitet lokalnih automobila dobra ručna kočnica. Sva sreća da smo u kolima, pošto je moj vojvođanski centar za ravnotežu naštimovan na ravno i pravougaono. Tome bih pridodao i ne baš mali strah od otvorenog prostora i sourdough gorušicu, pa za sad San Francisko nema baš šanse da se nađe visoko na mojoj listi. Ako uspete da se naviknete na rollercoaster urbanizam, dramatično smenjivanje gradskih ipak dodaje po koji plus. Gde ćete bolji setting za nešto što se zove "Vertigo".
Spuštamo se do Bay ulice i Marina bulevara, zaliv mi pruža umirujuću horizontalu, a čak se i sunce nešto pomalja i obasjava jedrilice oko Alcatraza. Ikonička silueta Golden Gate mosta automatski poziva scene iz filmova "Interview with a Vampire", "A View to a Kill", "X Men III".
Elegantne crvene linije dramatično nalepljene na nebo i vodu završavaju nakačene na suprotnu obalu zaliva. Posle spektakularnog total plana zumiramo se sa samom kamerom ka bazi mosta i Fort Pointu, vojnoj tvrđavi podignutoj u osvit građanskog rata. Ovde već počinjem da se lagano gubim u celuloidnoj izluziji da sedim sa Scottijem u kolima i zajedno pratimo Madeleine. Stiven me pomalo zabrinuto gleda kako se hipnotisan pentram po stenju podno betonske obale. Most koji se pretvorio u masivne vertikale, a mirna voda zaliva vas neodoljivo zovu da samo zakoračite uz Herrmannov soundtrack koji se automatski odvija u glavi. Samo mesto gde naša heroina skače u zaliv je sa druge strane tvrđave i na žalost ograđeno žicom. Na vreme bivam odvučen u Fort Point. "E, nemam nameru da skačem za tobom u 'ladnu vodu! Ja baš ne ličim na Jimmy Stewarta, a ni ti bogami na Kim Novak." U turističkom centru rastresam primamljive slike iz glave, ali nalazim odgovarajući fetiš, "Footsteps in the Fog: Alfred Hitchcock's San Francisco". Tvrđava sa svojim zasvođenim hodnicima pruža fascinantan i bezbedan pogled na čitav predeo. Mogao bih ovako satima da zurim, ali čeka nas sledeća Vertigo tačka. Madeleine ide da zuri u portret.
Krivudavim putem kroz šumu Presidia stižemo do "Legion of Honor" palate. Kameni lavovi, travnjak, lučni ulaz sa kolonadom, kopija Rodenovog "Mislioca" i piramidalni svetlarnik (I.M. Peieva Luvr intervencija se izgleda širi kao zaraza). Pravo u sobu gde Madeleine opčinjeno gleda u portret Carlotte Valdes. Portret naravno nije deo kolekcije, ali tu je klupa. Malo pomerena od
južnog zida gde je stajala u filmu. Duhoviti muzejski kurator je na mesto filmskog Carlottinog portreta postavio easter egg, sliku "Jacob and Rachel at the Well" Johann Karl Lotha, poznatijeg kao Carlotto. Pored stalne postavke izloženi su i printovi Johna Baldessaria. Odlično raskršće konceptualne umetnosti i zapadnoobalske štamparske tradicije.Ispred palate puca pogled na zaliv i brdoviti cityscape. Malo skriven od pogleda sa druge strane puta je Holocaust Memorial. Skulptoralna kompozicija je delo George Segala (ne glumca), umetnika iz pop-art kružooka poznatog po uličnim skulpturama. Jedna njegova kompozicija obeležava Stonewall Riot u New Yorku na malom skveru ispred samog Stonewall bara.
Sa suludnostima pacifičke zalivske klime sam se svojevremeno upoznao prilikom posete Siettlu. Zalivi obično ograđeni planinama zadržavaju oblake, a prilikom sudara vazduha sa kopna i sa okeana se dešavaju ne baš prijatne stvari. U Siettlu konstantna kiša, a u San Francisku magla. Pri povratku u Grad pratio jurio nas je veliki zid magle kao u istoimenom Carpenterovom filmu koji je i sniman nešto severnije od San Francisko zaliva. Tobogan ulicama čije je nebo premreženo
trola žicama stižemo do muzeja SFMoMA. Zgrada je poznato delo arhiteke Maria Botte simetrične kompozicije u citatnom maniru, a muzej ima verovatno najbolju kolekciju fotografije u Americi. Pored izložbe "Natural Affinities" Ansel Adamsa u kombinaciji sa platnima Georgie O'Keeffe imali smo priliku da uhvatimo dve grandiozne postavke: "Photographs 1946-2004", Richarda Avedona i "Looking In - The Americans" Roberta Franka. Avedonova retrospektiva pokriva skoro 60 godina rada, a najzanimljiviji momenti su naravno njegova redefinicija klasičnog fotografskog portreta. Merilyn Monroe sjebanog pogleda, Marcel Duchamp vadi krmelje iz očiju, a William S Burroughs izgleda kao trgovački putnik. I verovatno najbolji fotografski komad koji sam ikad video, kompozicija u veličini čitavog zida sa pojedinim članovima Warholovog Factory-a.Prvi put u životu sam poluzainteresovano protrčao pored Duchampovih komada i završio na krovnoj terasi. Danas mi je 38. rođendan i nemam baš nameru da ga provodim buljeći u art po lepom i konačno sunčanom popodnevu. Zna se šta je najbolje mesto za proslavu rođendana. Groblje.
"The Mission" je kraj poznat po tome što je sunčaniji od ostatka grada. Nekada uglavnom nastanjen latino stanovništvom postao je magnet za umetnike i muzičare. Bez obzira na popularnost hipi pokreta na zapadnoj obali ovaj kraj je bio poznat po punk kulturi i raznovrsnim kontra-kulturnim pokretima. Cilj nam je Mission Dolores gde gđa Elster sedi zagledana u Carlottin grob. Na putu ka cilju svraćamo u "Needles&Pens", jednu od tipičnih prodavnica "potkulturne" robe i DIY svaštarija. Fanzini, silk-screen posteri, samizdat magazini, a nekako pogubilo svoj edge u kontekstu "sve je roba". Nailazim na knjigu "Mostly True" o hobo grafitima underground umetnika, Billa Daniela. Kolekcija dokumenata i tekstova o skitnicama koji uglavnom putuju vozom širom Amerike i po vagonima ostavljaju svoj umetnički grafiti otisak. U moru povampirenih i praznih underground artefakata, ovo miriše (kapiram da bi shodno temi više odgovaralo "smrdi") na iskrenost neposrednog ceđenja umetnosti iz, često ne baš lagodnih životnih oklonosti.
The Mission prelepo obasjan suncem, a mi pravo u Mission Dolores, pa na groblje. Kompleks misije je najstarija (oko 250 godina) preživela građevina San Franciska, a pun naziv joj je La Misión de Nuestro Padre San Francisco de Asís. Posvećena je naravno svetom Franji iz Asizija po kome je grad dobio ime. Groblje je lepo ušuškano i uvučeno od ulice. Nadgrobni spomenik koji je ipak stajao tamo posle snimanja je uklonjen, ali je tu klupica. Mir i tišina. Magličasto svetlo sunca dopire kroz granje. Moglo bi se lepo ostati i umreti. Vadim špil Tarot karata i daj da izvadim jednu. Trinaesta. Smrt. Ok, shvatio sam hint. Idemo odavde.Dosta je bilo smrti, daj malo ljubavi.
Susedni kvart je popularni, posebno posle filma "Milk", Castro. Uz njujorški West Village verovatno najpoznatiji gay komšiluk i centar LGBT aktivizma 70-tih. Tu srećemo Stivenovu rođaku Jenny i njenu devojku Pauline. Preko ručka u obližnjem restoranu pričamo o životu/radu u Njujorku/San Francisku i saznajem da je Stiven bio uzor nekolicini gay rođaka, pa i njoj. Prilikom posete Columbia univerzitetu (Lavander graduation) sam upoznao i dosta Stivenovih bivših kolega od kojih su mnogi "izašli iz ormana" zahvaljujući njegovom otvorenom ponašanju i organizovanju Columbia gay žurki ranih osamdesetih. Ima tu podosta što tužne što lepe istorije, ali to ostavljam njemu da napiše.
Na mestu Milkove foto radnje (575 Castro St.) se danas nalazi prodavnica tričarija. Jedini tragovi onoga što je tu nekada bilo su pločica sa natpisom i mural. Pored famoznog "Milk" biopic-a, postoji jedan zanimljiv mali nezavisni film autorke Jenni Olssen, "575 Castro St." U pitanju su statični kadrovi seta na kojem je Gus Van Sant snimao Milk-a uz jedva čujne zvuke sa ulice i povremene senke koje prelaze preko zidova. Sablasna ispražnjena ljuštura ostavljena gledaocima da upisuju šta žele. (O filmu "Milk" i LGBT aktivizmu blog entry "Ipak se okreće, ali... ko ga je pokrenuo?").U podnožju Twin Peaks-a (nevezano za Lynchovo stvaralaštvo) zapadno od Castra okušavamo se u snalaženju po podzemno-železničkom sistemu San Franciska na putu prema još par "Vertigo"
tačaka. Kapije ne rade na žetone niti kartice, nego na novčiće, a automate za ustinjavanje je verovatno projektovao neki naduvani hipik. U jednom automatu usitniš krupniji u sitniji papir, pa onda u drugom sitniji papir u metalni novac. I onda možda i uhvatiš neki voz.Lombard ulica na severu, broj 900, Scottijev stan. Ona lepa čista bela fasada je ušuškana u živicu, pa baš i nema bog zna šta da se vidi. Verovatno su sadašnji (i pređašnji stanari) rešili da se zaštite od radoznalaca. Skrećemo iz strme Lombard ulice (Stiven samo što nogu nije slomio) u Taylor, pa prema Brockelbank zgradi. Tu je u filmu stanovali Elsterovi, a zgrada i posle pedeset godina isto izgleda. Grandiozna kapija i poveći parking rezervisan za bogatije stanovnike. Odmah pored su i Fairmont hotel i Flood mansion (klub u koje se sreću Elster i Scottie). Vrtoglavo strme ulice pružaju fenomenalan pogled na cityscape uz ikoničku piramidalnu Transamerica zgradu.
Bez obzira na silnu ljubav prema Hitchcocku i "Vertigu" sad mi je već malo dosta besmislenih nagiba i strmoglavih pogleda. Sledeće jutro krećemo u mali izlet preko Golden Gate mosta u Muir Woods. Scena u sekvoja šumi je zapravo slikana nekih 100 kilometara južnije u Big Basin-u. Mesta za parkiranje ni za lek, pa se vijugavim putem vraćamo u grad kojeg pak opet ubrzo napuštamo na putu za jug. Sunce je iskočilo čim smo za sobom ostavili psihodelični "The City". Highway 1 uz obalu i umirujući pogled na Pacifik. San Juan Bautista (scene smrti Madelaine i Judy) nam ostaje sa leve strane i čeka nas na povratku kad ćemo zatvoriti petlju kao i u filmu. Vrtlogu ne možete uteći, pa je najbolje da se predate.
outro soundtrack: "Ashley" - The Dodos
Take my hand and lead me out
To Dolores
And leave me out in the street, I guess
It was for us
Footsteps in the Fog (Alfred Hitchcock's San Francisco) - Jeff Kraft i Aaron Leventhal
Već u svom prvom američkom filmu, Rebecca (1940.), Hitchcock koristi pozadinu Monterey zaliva i obale, nešto južnije od San Franciska. U isto vreme Alma i Alfred postaju dobri prijatelji sa roditeljima glavne glumice Joan Fontaine koji ih upoznaju sa dražima Vine Hill-a i beskrajnih vinograda. Iste godine Hitchcockovi kupuju ranč u oblasti Scotts Valley, daleko od gužve i
halabuke Hollywooda. San Francisco Bay area od tada postaje česta pozadina (i ne samo pozadina) njegovih filmova. Scotts Valley kao prijatno mesto za život i uživanje u vinu, a sa druge strane dramatična sceničnost San Franciska kao poručena za suspense. Između ostalog sam Hitchcock kaže kako ga The City podseća na rodnu Britaniju."Footsteps in the Fog" je obimna slikovnica severne Kalifornije, a kroz setting Hitchcockovih filmova. Sve lokacije su detaljno opisane i fotografisane sa uporednim kadrovima iz filmova, uz tačne adrese ako želite da ih obiđete. U filmovima "Rebecca", "Psycho", "Suspicion", "Marnie" i "Family Plot" ako scene i nisu snimane na konkretnim lokacijama oko San Franciska onda je scenografija rađena po uzoru na "California gothic" arhitekturu ili se radila zadnja projekcija. "Shadow of a Doubt" je sniman u gradiću Santa Rosa nešto severnije od SF zaliva, a "The Birds"
u Bodega Bay-u na obali. Definitivna posveta omiljenom mu gradu je naravno "Vertigo". Skoro pola knjige je potrošeno na mapiranje apsolutno svih tačaka grada koji su se pojavili u filmu. Od prepoznatljivih repera kao što su Battery/Golden Gate, Legion of Honor, Golden Gate park i Mission Dolores do detaljno analizirane scenične vožnje (sa svim nedoslednostima) u kojoj Scottie prati Madeleine. Pod precizni skalpel autora ove knjige padaju i razne background scene tipa pogled iz stana Scottijeve prijateljice Midge, pozadina uvodne krovne trke ili pogled na dokove i Bay Bridge iz Elsterove kancelarije. Nisu zaboravljeni ni sada već nestali objekti kao što su Podesta Baldocchi cvećara, McKittrick Hotel ili u startu fiktivna Argosy knjižara.Grad svojom vrtoglavom matricom igra glavnu ulogu koliko i Kim Novak i Jimmy Stewart. Nemi, ali vrlo živi vinovnik (a možda i uzrok?) oniričke drame o ljubavi (seksu?) i smrti.
www.footstepsinthefog.com
Looking In - Robert Frank's The Americans
Pored snolikog gubljenja po Hitchcockovim celuloidnim slikama pravi poklon za rođendan je stigao u obliku izložbe "Looking In" u SFMoMA. U pitanju je neprocenjivi Americana dragulj koji je u svoj svojoj veličini predstavljen povodom 50-te godišnjice izdavanja knjige "The
Americans" Roberta Franka. Frank je sredinom pedestih dobio Guggenheim stipendiju koju je rešio da potroši na dokumentovanje onoga što on vidi kao Ameriku. U sledeće dve godine je proputovao čitavu zemlju i napravio skoro 30.000 snimaka (83 je ušlo u originalno izdanje knjige). Švajcarskom senzibilitetu nije prijao našminkani prikaz posleratnog američkog poleta, pa je na njegovim fotografijama završio underbelly vrlog novog sveta. Rasizam, provincijska zatucanost, white trash kultura, umorna lica "malih" ljudi, zagubljene iluzije... Dramatično crno/belo, slobodno kadrirano i uz običnu "narodsku" pozadinu. "The Americans" su prvo izdati u Parizu 1958. sa esejima Henry Millera, Simon de Beauvoir, Johna Steinbecka i Williama Faulknera. Američkim izdavačima je ceo projekat izgledao previše sirov i naravno uvredljiv. US izdanje izlazi sledeće 
godine, ali bez pomenutih spisateljskih zvezda čije je pisanje okarakterisano kao previše neameričko. Ispred jednog kluba u New Yorku Frank sreće Kerouaca koji pristaje da mu napiše predgovor. Knjiga je naišla na veoma oštre kritike samozadovoljnih američkih umetničkih krugova. Socijalni potresi s kraja šezdesetih su učinili knjigu veoma aktuelnom i Frank polako i sa zakašnjenjem biva prepoznat kao ultimativni dokumetarista autentične posleratne američke kulture. "Looking In" katalog od skoro 400 strana se detaljno bavi "The Americans" fenomenom kao i karijerom sad već osamdesetčetvorogodišnjeg Franka. Ovaj uticajni dokument dobija svoje dostojno mesto, ali sa druge strane oštrica Frankovog sočiva dobija onaj omrženi glossy premaz. Fotografije koje posetioci gledaju uglavnom sa povećom dozom nostalgije su svojevremeno bile koleno u muda establišmentu. I lepo bi bilo da se publika na to podseti.privatna galerija
The City
http://picasaweb.google.com/macasev/TheCitySanFranciscoCalifornia
Vertigo spots
http://picasaweb.google.com/macasev/VertigoSpotsSanFranciscoCalifornia
SFMoMA
http://picasaweb.google.com/macasev/SFMoMASanFranciscoCalifornia
Castro
http://picasaweb.google.com/macasev/CastroSanFranciscoCalifornia
On the way to Mission + Mission
http://picasaweb.google.com/macasev/OnTheWayToTheMissionMissionSanFranciscoCalifornia
Mission Dolores
http://picasaweb.google.com/macasev/MissionDoloresSanFranciscoCalifornia
Needles and Pens
http://picasaweb.google.com/macasev/NeedlesAndPensMissionSanFranciscoCalifornia
Golden Gate
http://picasaweb.google.com/macasev/GoldenGateBridgeSanFranciscoCalifornia
Legion of Honor
http://picasaweb.google.com/macasev/LegionOfHonorSanFranciscoCalifornia
dodatne fotografije
Robert Frank www.amazon.com
Footsteps in the Fog www.footstepsinthefog.com
