09 December 2008

Smrt pod suncem


Inverness, Florida

intro soundtrack: "We will vacation, you will be my parasol" - Be Your Own Pet
Right up the wall to the darkest place
It gets so dark when we're below the waist
We are the knowing oh yes we know it all
We will vacation, you will be my parasol



Za mene godina traje od aprila do oktobra, sve ostalo je čekanje leta/proleća. Samo da je toplo, da ima sunca i svetla i da su dani dugi. Mrsko mi bauljanje po zimskom mraku ne mora uvek da se rešava čekanjem (vremenom), može i putovanjem (prostorom). Pre skoro tri godine sam se prvi put iz kišnog i hladnog Njujorka uputio na jug. Posle dva i po' sata leta izlazim iz aviona na aerodromu u Tampi i pravo na 25 C sa sve palmama, oštrim letnjim senkama i blještavim svetlom. Nadrealan osećaj, kao da me je neko teleportovao. Na brzinu menjamo više nego neadekvatnu odeću i sedamo u kola. Sve ravno do u beskraj, nebo ogromno i svetlo. Pravac nedođija američkog juga.



Ubrzo skrećemo sa glavnih autoputeva na sporedne lokalne i nailazimo na poluraspadnutu benzinsku pumpu. Pa, to mi dajte. Vendersovska amerikana. Ipak svi mi tu nešto patimo od medijskih stereotipa, samo je pitanje afiniteta. Kućice od talasastog lima, nakrivljeni poštanski sandučići i nebrendirane pumpe. Ulazimo u prodavnicu, a tamo još veći užitak. Teta stoji iza kase i puši (!!!), a na licu joj je nemi izraz "Yes?". Na rafovima imate maksimalan izbor od dva za celokupnu ponudu. Stojim i gledam u dve fele čipsa koje nikad ranije nisam sreo. Prilazi mi lokalni kauboj (nije umetnička sloboda, čovek je stvarno nosio šešir) i kreće vrlo prijateljski "gde si brate" da mi preporučuje jedan od dva ponuđena čipsa. Ja automatski aktiviram "fuck off" vibe, da bih skapirao da smo svi ovde naši. Malo je ljudi, svi se znaju, a stranci se odmah primaju u klub. Samo da su beli. Sedam napolje na sunce i utapam se u oduvek željenu razglednicu.



Stivenova keva se preselila iz rodnog Ohaja na Floridu pre skoro pet godina. Gradić Inverness (Citrus County) u unutrašnjosti, van svih turističkih staza, pretvoren u penzionerski raj kao i 90% Floride. Možda ima oko 20.000 stanovnika, ali zato ima "city" status. Većina evropskih gradova/gradića/naselja se uglavnom diči time koji je rimski imperator gde podigao čador, eventualnim ostacima krstaške bagre ili raznim nacionalnim herojima (smenjivim u zavisnosti od režima). Američka istorija je filmska istorija. I u najstrašnijim zabitima novog sveta je sniman po neki film. Dika i ponos Invernessa su par scena uslikanih u gradskoj kući, a za potrebe Prislijevog "Viva Las Vegas". Pored toga teško da čega drugog i ima. Nekoliko dinera, par second-hand knjižara, prodavnica kostima (!) i raznih drangulija sa ostrvima stambenih enklava.



Nekadašnje vozne šine su počupane, pa su od nasipa napravljene biciklističke staze. Na bajk putu prema susednom Floral gradu prolazimo pored konjskog korala, mini trejler naseobine, masonske lože i groblja. Groblje je onako neograđeno, neodržavano i skriveno hladom drveća koje zbog sveprisutne španske mahovine liči na žalosne vrbe. Nadgrobne ploče napukle i pobledele, pa raspoređene po meni neznanom poretku. Imena jedva da se čitaju, a ponegde su zabodeni buketi plastičnog cveća. Stariji čika prolazi na biciklu i dobacuje mi: "Hey boy, whacha doin' there? It's only black people." U glavi mi se trenutno uključila Billie Holiday koja peva "Strange Fruit". Na iPodu sam imao samo grobljansku verziju Siouxsie and the Banshees. Povešana crna tela koja se ljuljaju na prijatnom južnjačkom povetarcu. Pa zakopana sa namerom da ne budu baš upamćena.
Ove godine sam ponovo obišao isto groblje koje je sve zapuštenije i polako nestaje. Sa groba izvesnog Willie Washingtona uzimam jednu plastičnu ružu koja se otrgla od buketa.

Ako ste beli teško možete da skapirate šta je to biti crnac na jugu. Ovo je najpribližnije što sam ja uspeo da shvatim. Mnogo je gadno. I dan danas. Svaka usputna kafana ima istaknutu konfederacijsku zastavu, crnci i dalje žive u zasebnim (treba li spomenuti i vrlo siromašnim) kvartovima, a za sve vreme svog boravka u unutrašnjosti Floride nisam primetio da se rase previše mešaju.



Čitava Florida je svojevrsno američko groblje slonova, gde se mnogi penzioneri okupe da poslednje dane provedu na suncu. Stivenov deda Kenneth je pre tri godine i dalje bio živ i smešten u dom za pomoć starima. Bolnički miris jedva da prikriva zadah smrti. Kroz razna poluodškrinuta vrata na sekund vidim razna polu živa tela koje održavaju ne previše zainteresovane i natrenirano nasmejane bolničarke. Dedi smo poneli njegove omiljene suve šljive. On sedi u svojoj stolici stondiran nečim gadnim, ali i dalje nordijski uspravan. Belo-plave oči zure u nešto što niko ne vidi, ali verujem da ćemo svi jednog dana ugledati. Umro je mesec dana posle toga.



Ovogodišnji Thanksgiving day smo proveli u sličnom gerontološkom društvu. Za večerom nam se pridružila i prijateljica Stivenove mame, Jannet. Fragilna starija dama sa "Vertigo" Carlotta Valdes punđom, podrhtavajućim rukama i piskutavim glasom. Stalno priča o svojim britanskim prijateljima i jako je srećna što sedi sa nekim iz Evrope. Predavala istoriju umetnosti, a ima i diplomu grafičkog dizajnera. Živi sama.
Preko puta stola sedi Joe, Stivenov drugi deda. Devedesetpetogodišnji njujorčanin koji se doselio na Floridu pre par godina. Stalno je nešto prčkao po slušnom aparatu i non-stop zbijao šale. Joe se ispostavio kao pravo osveženje i neumorni partner u sprdnji.
- "Hey lad, are you ready for the act II? You should have been a comedian."
- "Sure old man, I bet it would have been hilariously funny in 1938."



Po okolini ima pregršt destinacija za dnevne izlete. Crystal River ili Treasure Island, odmaralište na zapadnoj obali sa najspektakularnijim zalaskom sunca koji sam video.
Ove godine smo obišli reku Withlacoochee. Čitavo područje je pretvoreno u nacionalni park sa vrlo strogim pravilima. Ako vas uhvate sa plastičnom flašom u čamcu, plaćate $200. Okolna priroda je prošarana vodopadima, a komad reke je ograđen i pretvoren u kupalište. Prvo iznajmljujemo kanu za jednočasovno veslanje po reci. Kornjače se sunčaju po kamenju, voda je neviđeno čista, Upozoreni smo na aligatore mada nijedog nisam video. Lagano klizimo po mirnoj površini dok prži novembarsko sunce. Sledi kupanjac u reci. Plutam na leđima i zahvaljujem se (ipak je Thanksgiving vikend) za komad leta koji sam dobio na poklon usred godišnjeg doba kada obično svako jutro kontempliram da se vratim u krevet i probudim u maju.






Thomas Shipp i Abram Smith, linčovani u Marionu, Indiana. 7. avgust 1930.
foto: Lawrence H. Beitler.



outro soundtrack: "Strange Fruit" - Billy Holiday
Southern trees bear strange fruit,
Blood on the leaves and blood at the root,
Black bodies swinging in the southern breeze,
Strange fruit hanging from the poplar trees.

Pastoral scene of the gallant south,
The bulging eyes and the twisted mouth,
Scent of magnolias, sweet and fresh,
Then the sudden smell of burning flesh.

Here is fruit for the crows to pluck,
For the rain to gather, for the wind to suck,
For the sun to rot, for the trees to drop,
Here is a strange and bitter crop.




Smoke gets in your eyes - Michael Thibodeau & Jana Martin
Po knjižarama u američkim zabitima možete naći neverovatne, a jeftine bisere koje niko od domorodaca ili ponekog turiste ne kupuje. Tako sam u Invernessu natrčao na spoj svoje dve velike strasti (grafički dizajn i pušenje) u monografiji ($12) o istoriji pakovanja cigareta. Autori su, bez nepotrebnog popovanja kako je eto pušenje nezdravo, pokrili više od sto godina svetske duvanske industrije uz oko 800 raznih kutija. Današnja pakovanja sva liče jedna na drugo. Sve neke svedene forme sa par boja, pa još prelepljeno onim grobljanskim "surgeon general warning". Nema više cool pakovaja za nešto što je postalo un-cool. Cigarete su nekad kao i većina proizvoda kupcu nudile višak vrednosti (pored sedacije, uživanja i verovatnih plućnih oboljenja) u vidu nakačenog lifestyle-a. Knjiga je podeljena na tematske sekcije u zavisnosti od toga kako su tamo neki marketinški planeri i dizajneri uspeli da vam na malom prostoru predstave taj višak. Najraniji pokušaji su vezivani za prikaz mističnog i orijentalnog. Sfinge, pustinje, haremske lepotice, maharadže, a sve smuljano u neverovatnu i simpatičnu ikonografsku nedoslednost na jeftinoj hartiji i sa nekoliko raspasovanih boja. Samo da je tajanstveno i da obećava tamo nešto sanjano i nedostižno. Cigarete su često vezivane za more i mornare, pa postoji čitav talas morskih/brodskih motiva. Za snobove se štampalo u pozlati sa što više kraljevskih simbola, grbova i statusnih oznaka. Za vreme drugog svetskog rata pakovanja su bila sredstva propagande i podrška domaćim borcima. Posleratni polet je rezultirao prikazom tehnološke dike i ponosa svake nacije (rakete, avioni, mašine, kineska stada ovaca sa fabrikom u pozadini). Životinje, voće i povrće, indijanci, sportisti (?), izmišljeni likovi i razglednice dalekih krajeva. U poslednjem poglavlju je mesto našao i nekadašnji jugoslovenski LD. Veliki plavi znak pitanja i LD upisano u tačku je koliko sam ja obavešten značilo "Ka' će plata?". Autori su ga, ne skapiravši baš najbolje, svrstali u anti-pušačka pakovanja.
Galerija slika iz vremena kada je pušenje bilo bezopasno i kada je šarena kutija na stolu bila deo društvene predstave. Sličan zahvat možete videti u Tarantinovim filmovima gde se povremeno provlači nostalgično dizajnirano pakovanje izmišljene marke "Red Apple".


privatna galerija
Inverness, januar 2006.
http://picasaweb.google.com/macasev/InvernessFlorida

crnačko groblje
http://picasaweb.google.com/macasev/BlackGraveyardInvernessFlorida
Inverness, novembar 2008.
http://picasaweb.google.com/macasev/InvernessThanksgivingFlorida
Withlacooche
http://picasaweb.google.com/macasev/WithlacoocheeRiverFlorida
Crystal River
http://picasaweb.google.com/macasev/CrystalRiverFlorida

Treasure Island
http://picasaweb.google.com/macasev/TreasureIslandFlorida